Демони, Анђели и Бајке

1.

Миловао те је мрак, ноћи неке давне

И сенка се из мрака родила болно

Врискови и уздаси, страсти и патње

Сузе су поливале тела смртника

Док се зној преливао са коже на кожу

Ударци су обустављали уздахе

Врискови су играли танго око даха

Сузе су се купале у знојевима страсти

Док се младост преливала 

И по плахтама се изливала

Вежи ме још једно попут те ноћи

Удари по мени док сузе не крену

Гризи ми душу увредама и псовкама

Док се у мраку за тебе не сломим

Кад се душа сломи и сузе крену

Допусти да будем чуван у мраку

Нек меки пољупци и тихи загрљаји

Обвежу моје преломљено постојање

Живећу у новом свету од тог тренутка

Свету у којем се бол и ужитак стапају

Где се анђели и демони милују

Где се мушкарци рађају.

2.

Поздрављам вас видари и лекари

Свештеници и светци, шамани и друиди

Лудост је у мојој глави се настанила

Од жудње ум је своје узде препустио

И срце сада пумпа црвенило у образе

Помозите молим вас песнику 

Који пауновим пером крунише своју главу

Стихове склапа као да из кише долазе

И строфе читаве пева у мраку 

Својој црној мачки на уво

Не знам има ли разума у мени више

Има ли у мени места за друге

Или света у којем она не постоји

Не! не признајем снове у којима је нема

Одбијам светове у којима је само сан

Одричем се живота у којима је далеко

Јер песма носи њено име и облик

Свака нота нова је влас њене косе

Сваки песнички уздах 

Нови је дан за стварање.

3. 

Постојах приче, бајке, снови у јави

И мириси сећања утканих у магли

Песме слободе и птица на грани

Нашли су их мучни дани

Тама и грех надвили су се над јавом

Смог и дим заменили су маглу

И слободарске песме утихнуле су

Нестале попут звезде на небу

Постојах пријатељства, љубави и жудње

Погледи на заласке новог дана

Стихови заноса и неугасивог поноса

што су текли са младих усана

Песма се у тами рађа опет

И стихови су уз тебе спознали смисла

Приче и бајке настају из дима 

Рађам се наново у твојим рукама

Постала си бог и враг у мојој кожи

Постала си чувар и сањар мојих снова

Тама је крај тебе подвила свој реп

4. 

Палим немирно још једну цигарету 

Срце узбуђено удара у грудни кош

Презнојани дланови лепе се за папир

И перо се вуче по пожутелој површини

Узимам дим за димом и уздишем све дубље

Нема места више на канвасу мом

За стихове које сам сложио

Црвкут упаљача запаљује страст у мени

И дим нове цигарете меша се са ваздухом

Натопљени папир, постао је дом

Бајкама, стиховима и новој зори

Издишем послењи дим у новој цигарети

Написано је писмо моје страсти

Поклоњено некој црној срни

5. 

Повезујем зведе што красе ово небо

Разбиструјем облаке што освајају сводове

Тражим међу звездама свету воду 

Да утажим своју глад за тобом

Наносим плаветнило у црној ноћи

Трагове љубичасте налазим на обронцима

Канвас предамном се претвара у свет

У којем ти водиш моје жудње

Хоћу ли успети назвати небо твојим именом

Или ћу се задовољити тешким уздисајем

Док не нађем повољније доба у ноћи

Хоће ли ми небо бити дарежљиво 

Те окренути своје постојање како ја тражим

Не би ли пронашао тебе и ове ноћи 

Како сниваш у кревету негде сакривеном

6. 

Певајте зборови изгубљених опера

И ви народних зборова далеких земаља

Ја ћу бити кондуктер ваше уметности

И водити вам ухо ка жељеном тону

Свирајте тонове познатих химни

И песме старе колико и наше легенде

Укројићу традиције и ван временске приче

У своје љубавно писмо

Нек сваки глас пева као један

И узбуди богове који нам завиде

Нек свака нота гађа у анђеле

Па нек падну на земљу међу нас

Па ћу окупити војску демонских својства

И кренути у бој са жудњама и жељама

Не би ли пронашао још само један стих

Да опишем њен заводни лик