ПСОВАЊЕ И О ПСОВКАМА

Псовке су огледало нечије душе, мада то јесте само моје веровање, не значи да је то и потврђена истина. Свеједно, на балкану се итекако псује, вероватно неке од најсочнијих псовки на свету долазе са наших простора. Славни фудбалер Зидан је једном приликом изговорио да су му најсочније псовке Аргентинаца и Срба. Да му јако лепо звуче псовке са ових простора и да их је некада и милина слушати, наравно, ако нису усмерене према њему. Балкан свакако није једино место где се псовке размећу и приказују. По неким проценама Енглези су народ који има највише псовки у свом лексикону. Одмах иза су Италијани па Французи. Тешко је утврдити чије псовке су сочније, међутим ситуације у којима се оне изговарају се врло разликују. 

ИСТОРИЈА ПСОВАЊА

Псовање је почело већ и у старом Египту па и у славној римској царевини. На загонетним хијероглифима унутар рушевина Египатске царевине могу се пронаћи примерци најсочнијих псовки које су тадашњи људи користили. Док се у римском царству кроз псовке очитовала велика сексуална слобода обичних људи и језика којим су комуницирали. Веште проститутке су исписивале рекламе на зидовима градове у којима су наглашавале вештину својих клијената. Дечко, сјајно си јебао итд. 

Теме псовки и повезаност псовки су се кроз време и мењале, постајале су све присније и све личније природе. Да би смо дошли до данашњих времена када заиста ништа није висе сигурно. Јебао те бог, иди у три пичке материне и ођеби све су врло разговетне и течне псовке. Које се могу наћи чак и у другим језицима. 

УТИЦАЈ ПСОВКИ

Немачка је прва земља на свету која је осмислила псоваонице, увидевши да псовање помаже стресу. Направљени су цалл центри где исфрустрирана особа може да назове и да псује све по списку особи коју је назвала. Псовке као такве подстичи искреност и дају неки вентил за човека који је прошао неку стресну ситуацију. Док можда стигме и религија не допуштају кориштење сочнијих псовки, према неким истраживањима може се видети да псовање у свакодневном животу помаже менталном здрављу људи. Знанственици са универзитета у Норфолку у Великој Британији поручују да псовање на послу помаже запосленицима. Смањује стресс и помаже да се лакше носе са стресом.Поред тога доказано је да миленијалци најчешће псују и да то јача тимски дух. Професор Yехуда Баруцх упозорава да би забрањивање ове форме одушка могло имати и негативне психолошке последице на раднике.

Иако нам се животи често воде на радним местима, није то све што радимо у току дана. Доказано је да псовање ослобађа и негативне емоције и олакшава физичку бол или барем ношење са том боли. Професор Рицхард Степхенс, предавач психологије на Крееле универзитету у Великој Британији је спровео експеримент у којем је рекао студентима да потопе руке у ледену воду те да пробају издржати што дуже. Експеримент је утврдио да су дуже издржали студенти који су псовали. Повезао је то са налетом адреналина који се ослобађа када људи псују и дошао до закључка да псовање олакшава болне, напете и непријатне ситуације. На крају крајева, кад ударите мали прст о стол или зид опсујете, зар не ? То довољно говори о важности и снази псовки те њиховј улози у нашим животима.